Намера наставника је да студент: научи основне појмове и дефиниције Механике као науке о силама, кретању и деформацијама тела под дејством сила; да разуме употребу тих појмова у контексту учења да се проблем постави и да се проблем реши; да развије способност препознавања проблема механике у контексту реалних проблема у смислу идентификације, формулације (модела) и могућег решавања; да упозна рачунарске алате за нумеричко и аналитичко одређивање атрибута мехничких система; да упозна основне принципе инжењерског расуђивања и доношења одлука са посебним освртом на редукцију од могућих на најважнија својства процеса који се разматра.

После овог курса студент треба да је способан да: препознаје различита кретања реалних система и ефекте различитих дејстава (сила и спрегова сила); да анализира губитке и биланс енергије; да примени стечено знање у анализи кретања конкретних механичких система; да комуницира са другим инжењерима и ради у тиму; да повеже и примени стечено знање у инжењерским дисциплинама које у свој алат укључују механику; да самостално вежба, марљиво ради и креативно размишља, да демонстрира разумевање и вештину као и да научено употреби за дизајн нових решења инжењерских проблема.

Објекти проучавања и њихова основна померања. Сила. Момент силе за тачку (и осу) спрег сила. Системи сила и спрегова сила. Фундаментална питања у Механици: како, зашто, колико, када? Основни атрибути кретања тачке. Глобална и локална својства кретања крутог тела. Матрични начин задавања кретања. Теорема Ојлера. Сложено кретање тачке. Теорема Кориолиса. Аксиоме динамике. Количина кретања, момент колицине кретања за изабрану тачку, кинетичка енергија материјалне тачке и теореме о њиховим променама. Основне теореме динамике система. Еквивалентни системи сила. Њутн-Ојлерове једначине. Кенингова теорема. Општи случај кретања крутог тела. Поасонова теорема. Инваријанте система сила. Услови равнотеже за једно и више тела. Спољашње и унутрашње силе. Појам чврстог тела. Напон. Анализа деформација. Услови компатибилности. Конститутивне једначине.

Дедуктивни метод. На предавањима се уради један део примера, преостали се раде на вежбама али и самостално код куће кроз домаће задатке применом рачунара. Поред редовних, одржавају се и предиспитне консултације. Примери увек почињу од једноставнијих задатака а завршавају се са конкретним инжењерским применама, нпр. коленасто вратило, куглични лежај, универзални (Карданов) зглоб, диск на храпавој равни, слободне, принудне и пригушене осцилације са једним и два степена слободе, динамички амортизер, динамичко уравнотежење ротора. У оквиру примера проучавају се и различити модели трења, елементи теорије судара: дистрибуцијски модел судара крутог тела, апроксимативни модели - теорије Херцовог типа, Њутн- Ојлерове једначине за судар, биланс енергије при судару, Пенлевеов парадокс, оптерећење и деформације линијских носача.