Сајт Департмана: http://mechanics.ftn.uns.ac.rs/

Основни задатак овог департмана је реализација идеје да се непрекидни развој и достигнућа механике као фундаменталне инжењерске дисциплине уграде у образовање машинских инжењера који треба да решавају проблеме из реалног окружења у складу са потребама друштва. Департман организује основне и мастер студије за инжењере машинства  и докторске студије из области механике.

Механика је наука о силама, кретању и деформацијама тела као последицама дејства сила. Иако се састоји од аксиома, теорема, доказа, дефиниција, принципа, у срцу механике је учење како да се проблем постави и како да се проблем реши. Механика се заправо састоји од проблема и решења. То је наука о обрасцима како се коректно поставља проблем и на који начин се од проблема долази до решења. У тим оквирима пројектован је смер за техничку механику и дизајн.

Смер треба да одговори на изазов инжењерства, а то је да претвара нова техничка откирћа у комерцијалну реалност кроз јасну примену акумулираног научног знања, практичног инжењерског искуства и вештине решавања проблема. Смер даје одличну припрему како за анализу и решавање најопштијих проблема са којима се машински инжењер среће у својој свакодневној пракси, тако и за наставак образовања до академског степена доктора наука. Све то засновано је на примени савремених физичких и математичких теорија у моделирању реалних система, употреби савремених рачунарских алата и интерпретацији резултата у прихватљивом облику.

У оквиру студија проучавају се и биолошки системи, и посебно људско тело. Због своје мултифункционалности, сложене геометрије и структуре, ови системи су знатно сложенији од техничких. У том домену тежиште се ставља на развој, проширења и примене механике у сврху бољег разумевања физиологије и патофизиологије те дијагноза и третмана болести и повреда са крајњим циљем општег побољшања услова живота.

Тежиште рада на студијским програмима Департмана је на разумевању фундаменталних физичких и геометријских принципа, развоју вештине решавања проблема и дизајну система или уредјаја, било да се ради о постојећем који треба побољшати или потпуно новом чије перформансе и оправданост треба испитати. Све то остварује се кроз самосталну праксу, марљив рад и креативно размишљање. На тај начин постиже се компетенција машинског инжењера и касније доктора техничких наука и то у смислу самосталности у одлучивању и способности за преузимање одговорности за донешене одлуке.