Едиција: „ТЕХНИЧКЕ НАУКЕ - УЏБЕНИЦИ”

Назив уџбеника: „Архитектура рачунара (преглед принципа и еволуције)”

Аутор: Мирослав Хајдуковић

Рецензенти: др Вељко Милутиновић, ред. проф., Електротехнички факултет у Београду
др Владимир Ковачевић, ред. проф., Факултета техничких наука, Нови Сад


Издавач: Факултет техничких наука у Новом Саду

Главни и одговорни уредник:
проф. др Илија Ћосић, декан Факултета техничких наука у Новом Саду

Штампа: САНС, Деспота Стефана 5а, Нови Сад
Штампање одобрио: Савет за издавачку делатност ФТН-а у Новом Саду
Председник Савета: проф. др Влатко Вуковић

---

CIP-Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
004.2(075.8)

ХАЈДУКОВИЋ, Мирослав

Архитектура рачунара : (преглед принципа и еволуције)/ Мирослав Хајдуковић. – Нови Сад
: Факултет техничких наука, 2004 (Нови Сад : САНС). - 257 стр. : илустр. ; 24 цм. –
(Едиција “Техничке науке - уџбеници” ; 75)
Тираж 100.
ISBN 86-80249-91-2

а) Архитектура рачунара

---

(из садржаја)
Циљ књиге „ АРХИТЕКТУРА РАЧУНАРА (преглед принципа и еволуције)“ је да створи функционално заокружену слику о раду рачунара. Садржај књиге је организован у 9. глава, насловљених као:
1. Увод
2. Бројни системи и представе бројева
3. Асемблерско програмирање
4. Меморија  и процес рачунара КОНЦЕПТ
5. Рачунар КОНЦЕПТ
6. Системски програми
7. Архитектура рачунара
8. Еволуција архитектуре рачунара
9. Процена особине рачунара
У уводу је објашњено значење појма архитектура рачунара, наведен је апстрактни модел рачунара и указано је на физичке појаве на којима се заснива рад рачунара. Друга глава излаже особине бројних система и представе бројева које су важне за функционисање рачунара. У трећој глави је објашњен значај асемблерског програмирања, уведен је асемблерски језик хипотетичког рачунара КОНЦЕПТ. На асемблерском нивоу су изражени примери решења карактеристичних проблема, продискутовани су потпрограми  и макрои, као и руковање стеком. Четврта глава садржи приказ организације меморије и процесора хипотетског рачунара КОНЦЕПТ. У петој глави су изложени преостали саставни делови овог рачунара , као што су улазни и излазни уређаји, масовна меморија , сабирница и оперативни систем. Указано је и на битне предуслове за ефикасан рад оперативног система. Шеста глава дискутује особине системских програма као што су едитор, асемблер, , макро претпроцесор, линкер, лоудер и дибагер. Седма глава прецизира појам архитектуре рачунара и указује на покретаче развоја архитектуре рачунара. У осмој глави је наведена хронологија развоја рачунара , изложене су технолошке околности које су обликовале сваку еволуциону фазу, указано је и на битне особине рачунара из сваке еволуционе фазе и представљени су важни представници рачунара из сваке еволуционе фазе. Девета глава укратко указује на главне проблеме процеса особине рачунара.
(из рецензије)
Књига „АРХИТЕКТУРА РАЧУНАРА (преглед принципа и еволуције)“ нуди преглед области архитектуре рачунара у обиму и на начин који је прилагођен првом сусрету са овом облашћу. У овој књизи се на систематичан начин третирају кључна питања важна за функционисање рачунара.
(о аутору)
Мирослав Хајдуковић је  рођен 1954. године у Темерину . Дипломирао је 1977. године на Електротехничком факултету Универзитета у Сарајеву, Одсек за информатику, где је магистрирао 1980. године и докторирао 1984.године. Школску 1985/1986. годину провео је на последокторском студију у Лабараторији за рачунаре Универзитета у Кембриџу, Велика Британија. У периоду од 1988. до 1992. године био је доцент на Електротехничком факултету Универзитета у Сарајеву, а у периоду од 1993.до 1998. године био је ванредни професор на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду. Од 1998. године је редовни професор на  Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду.

---