376 Мирослав Хајдуковић „Оперативни системи (проблеми и структура)”


04.12.2013. - 11:32
Едиција: „ТЕХНИЧКЕ НАУКЕ  – УЏБЕНИЦИ”

Назив уџбеника: „Оперативни системи (проблеми и структура)”

Аутор:Проф. др Мирослав Хајдуковић, редовни професор, ФТН Нови Сад

Рецензенти: др Душан Малбашки, ред. проф. ФТН у Новом Саду
др Мило Томашевић, ванр. проф. ЕТФ у Београду

Издавач: Факултет техничких наука у Новом Саду

Главни и одговорни уредник:
Проф. др Раде Дорословачки, декан Факултета техничких наука у Новом Сад

Штампа: ФТН - Графички центар ГРИД, Трг Доситеја Обрадовића 6, Нови Сад

Штампање одобрио: Савет за издавачко уређивачку делатност ФТН у Новом Саду



CIP-Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
004.451(075.8)

ХАЈДУКОВИЋ, Мирослав
     Оперативни системи : (проблеми и структура) / Мирослав
Хајдуковић. - 1. изд. - Нови Сад : Факултет техничких
наука, 2013 (Нови Сад : ФТН, Графички центар ГРИД). - X, 281 стр.
: илустр.  ; 24 цм. - (Едиција “Техничке науке
- уџбеници” ; бр. 376)
Тираж 200. - Библиографија. - Регистар.
ISBN 978-86-7892-481-1

а) Оперативни системи
COBISS.SR-ID 276761095



Из садржаја



У књизи “ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМИ (проблеми и структура)” се излажу структура оперативних ситема, принципи њиховог функционисања, проблеми везани за прављење оперативних система, као и начини решавања ових проблема. Садржај књиге је структуиран у 19 глава са следећим насловима:

1. Увод
2. Конкурентно програмирање
3. Синхронизација помоћу семафора
4. Изведба ЦппТсс-а
5. Улазно-излазни модули ЦппТсс-а
6. Виртуелна машина ЦппТсс-а
7. ЦппТсс извршилац
8. Својства датотека
9. Слој оперативног система за руковање процесима
10. Системски процеси
11. Слој оперативног система за руковање датотекама
12. Слој оперативног система за руковање радном меморијом
13. Слој оперативног система за руковање контролерима
14. Слој оперативног система за руковање процесором
15. Мртва петља
16. Комуникација са оперативним системом
17. Класификација оперативних система
18. Паралелно програмирање
19. Литература.

У уводу је објашњена улога оперативног система, размотрени су појмови датотеке, процеса и нити, уведен је појам конкурентног програма и изложена је структура оперативног система као изворног примера конкурентног програма. Друга глава уводи проблем конкурентног програмирања и објашњава принципе и средства за решавање овог проблема. У њој су изложени типични проблеми конкурентног програмирања и наведена су њихова решења која су заснована на међународном стандарду Ц++11. У трећој глави се дискутују семафори као средство за синхронизацију процеса и нити. Четврта, пета, шеста и седма глава до детаља излажу изведбу библиотеке ЦппТсс која имплементира део међународног стандарда Ц++11, дајући тако увид у имплементацију језгра оперативног система. У осмој глави се разматрају особине датотека. Девета, десета, једанаеста, дванаеста, тринаеста и четрнаеста глава разрађују проблеме које решавају поједини слојеви оперативног система. Петнаеста глава укратко третира проблем мртве петље. У шеснаестој глави се разматрају знаковна и графичка комуникација са оперативним системом. Седамнаеста глава је посвећена класификацији оперативних система, а већим делом се бави особинама дистрибуираних оперативних система. У осамнаестој глави се излаже приступ паралелном програмирању и наводе типични примери паралелних програма. Деветнаеста глава садржи преглед релевантне литературе.

Из рецензије



Књига “ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМИ (проблеми и структура)” нуди целовит поглед на материју из домена оперативних система, у опсегу који се типично излаже на академским курсевима из поменуте области. Материја је изложена на систематизован начин, користећи лако разумљив стил и логички редослед излагања.


О аутору



Мирослав Хајдуковић је рођен 1954. године у Темерину. Дипломирао је 1977. године на Електротехничком факултету Универзитета у Сарајеву, Одсек за информатику, где је магистрирао 1980. године и докторирао 1984. године. Школску 1985/1986. годину провео је на последокторском студију у Лабораторији за рачунаре Универзитета у Кембриџу, Велика Британија. У периоду од 1988. до 1992. године био је доцент на Електротехничком факултету Универзитета у Сарајеву, а у периоду од 1993. до 1998. године био је ванредни професор на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду. Од 1998. године је редовни професор на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду.
 

  • Није могуће приказати слику.