др Богдан Павковић је доцент на Факултету техничких наука у Новом Саду, на одсеку за рачунарску технику и рачунарске комуникације.
Дипломирао (интегрисане основне и мастер студије) је 2009. године на Факултету техничких наука у Новом Саду а докторирао 2012. године на Политехничком институту у Греноблу у Француској.

Након завршених основних студија из облати микрорачунарских наменских система, област научног интересовања му постају бежични телекомуникациони системи, са фокусом на примењене бежичне сензорске мреже. На почетку је учествовао у развоју и имплементацији практичног и иновативног система за олакшану процену перформанси бежичних сензорских мрежа великог формата (до милион чворова) употребом малог броја (до 50) стварних уређаја. Развијени емулативни приступ је углавном коришц´ен за процену протокола географског рутирања у реалном окружењу. Током доктората је ангажован у области Интернета ствари са фокусом на унапређење стандардизованог протоколарног стека за бежичне сензорске мреже (протоколи за контролу приступа медијуму, изградњу и одржавање топологије, рутирање, као и њихову ефикасну међусобну интеракцију)(ИЕЕЕ 802.15.4, ЗигБее, ИЕТФ РПЛ, 6ЛоwПАН).

Од 01. јуна 2013. године ради у Институту Михајло Пупин као научни сарадник где развија интерес за бежичне ад-хок мреже са наменом за ванредне и кризне ситуације. По доласку у институт добија задужење да води и доприноси на ФП7 пројекту СПАРТАЦУС где обавља дужности као руководилац радног пакета број 5 са циљем целокупне интеграције система. На пројекту доприноси развоју целокупне архитектуре, опису техничких спецификација, као и на развоју уређаја за хибридну локализацију и прикупљање података на транспортним средствима (железнички и друмски саобраћај). Активно је учествовао на дизајну и реализацији Андроид апликације фларе за навигацију спасилаца у затвореном простору.

По запослењу на Факултету техничких наука (01.10.2016.), добија прилику да осмисли и изведе нови курикулум на предмету АутоМаг (Рачунарске мреже, магистрале и протоколи у аутомобилу) са жељом да се студентима у Србији по први пут понуде специфична знања из рачунарских мрежа специфичних за аутомобилску индустрију.

Од 01. јануара 2017 године ради у Институту РТ-РК.
Кратко ради у одељењу ОБЛО ливинг, на задацима везаним за унапређење уређаја са ЗигБее модулима као и на мерењима радио перформанси.
Након тога, у оквиру аутомобилског одељења добија задужење да оформи екипу за оптимизације алгоритама рачунарске визије и машинског учења за уграђене системе у аутономним возилима. Тим тренутно броји 30 чланова и ради на најсавременијим пројектима за водеће светске произвођаче аутомобила.

Његова научно-истраживачка и образовна делатност усмерена је н аутомобилске комуникционе системе (посебно на детерминистизам  и саобраћај побуђен на временски распоред), софтвер за АУТОСАР слојевиту архитектуру као и функционална безбедност у аутомобилима према ИСО26262 стандарду.

Објавио је неколико десетина радова у међународним и домаћим часописима, међународним и домаћим монографијама, као и на међународним и домаћим конференцијама. Активно је учествовао на 5 међународних пројекта (1xХоризон 2 x ФП7, 1 x ИПА, 1 x МинаЛогиц) у области управљања интелигентих комуникационих градова, модерних интернет архитектура, телекомуникација у ванредним ситуацијама, вештачке интелигенције за аутомобиле, безбедног аутомобилског софтвера. Учествовао је у рецензији радова на десетинама интернационалних конференција и научним часописима (ИЕЕЕ, Елсевиер).

Током докторских студија у Француској, имао је прилику да учествује у високо-образовним активностима, као асистент на следећим предметима:
Принципи рачунарских мрежа, проф. Мартан Ус (Мартин Хеуссе), ЕНСИМАГ, Гренобл, Француска, Мастер програм МОСИГ (на енглеском језику, интернационални студенти), 2010 / 2011 / 2012
Комуникационе мреже, проф. Ролан Грос (Роланд Гроз), ЕНСИМАГ, Гренобл, Француска, основне студије (на француском језику, француски студенти), 2012
Такође је учествовао као ментор у изради и одбрани бачелор и мастер пројеката.