71 Драгутин Зеленовић, Јован Тодоровић "Теорија поузданости техничких система"


13.01.2013. - 13:51 
Едиција: „ТЕХНИЧКЕ НАУКЕ - УЏБЕНИЦИ”

Назив уџбеника: „Теорија поузданости техничких система”

Аутори: Драгутин Зеленовић, Јован Тодоровић

Рецензенти: др Бранко Ивковић, ред. проф., Машински факултет, Крагујевац
др Драгутин Станивуковић, ред. проф., Факултет техничких наука, Нови Сад


Издавач: Факултет техничких наука у Новом Саду

Главни и одговорни уредник
:
проф. др Илија Ћосић, декан Факултета техничких наука у Новом Саду

Штампа: САНС, Булевар Деспота Стефана 5, Нови Сад
Штампање одобрио: Савет за издавачку делатност ФТН-а у Новом Саду
Председник Савета: проф. др Влатко Вуковић




CIP-Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
62-192(075.8)
519.873(075.8)

ЗЕЛЕНОВИЋ, Драгутин

Теорија поузданости техничких система / Драгутин Зеленовић, Јован Тодоровић. – 2. изд.
- Београд : Научна Књига, 2004 (Нови Сад : САНС). - ВИИ, – 313 стр. : илустр. ; 24 цм.
– (Едиција “Техничке науке - уџбеници” ; 71)
Тираж 300.
ISBN 86-80249-86-6

а) Технички системи - Поузданост


(из садржаја)
Садржај књиге ТЕОРИЈА ПОУЗДАНОСТИ ТЕХНИЧКИХ СИСТЕМА аутора Д. Зеленовића и Ј. Тодоровића обухвата подручја од посебног значаја за развој техничких система у смислу обезбеђења оперативне готовости, поузданости и функционалне погодности и за ефективно дејство у времену и датим условима околине. Материја у књизи је структурирана у поглављима / деловима и то: (1) Уводна разматрања, (2) Радна способност технолошких система, (3) Функција поузданости / ефективности система, (4) Пројектовање ефективности система, (5) Истраживање ефективности система (6) Ефективност / поузданост и одржавање система, (7) Математичке методе у истраживању поузданости, (8) Прилози, (9) Литература.

(из рецензије др Б.Ивковића)
„Аутори посебно наглашавају да технички системи поуздано и трајно у времену извршавају пројектоване поступке рада. У остварењу поступака рада у условима све већих захтева у погледу учинка и квалитета, СТАТИЧКЕ структуре техничких система су супротстављене ДИНАМИЧКИМ променама у околини, напрезањима различитим по јачини, правцу и смеру и читавом низу других утицаја у резултату чега долази до повремених отказа система. Како је поузданост система одређена односом времена У РАДУ и времена У ОТКАЗУ то је тежња ка контроли ових величина стална у времену. У датом смислу књига ТЕОРИЈА ПОУЗДАНОСТИ ТЕХНИЧКИХ СИСТЕМА представља значајну подлогу за рад инжењера у свим фазама развоја и експлоатацију техничких система различите врсте.“
(из рецензије др Д. Станивуковића)
„Књига др Д. Зеленовића и др Ј. Тодоровића, ТЕОРИЈА ПОУЗДАНОСТИ ТЕХНИЧКИХ СИСТЕМА представља први систематизован и пажљиво, критички обликован материјал за инжењере пројектанте техничких система развијан на прилазу ефективног дејства у условима промена на релацији предузеће-околина и дејству поремећаја у процесима рада. Изучени и праксом потврђени прилази објашњени у предметном тексту ће бити за инжењере, пројектанте у предузећима и студенте одговарајућих факултета трајна основа у раду и продубљивању поступака рада.“
(реч о ауторима)
Драгутин М. Зеленовић је професор Факултета техничких наука у Новом Саду, шеф катедре, продекан и декан, оснивач школе индустријског инжењерства и менаџмента на факултету, наставник на предметима Пројектовање производних система, Управљање производним системима, Управљање предузећем и Поузданост система у машинству, проректор и ректор Универзитета у Новом Саду, професор Универзитета Уједињених нација за мир и развој, дописни члан Српске академије наука и уметности, градитељ просторних структура Универзитета у Новом Саду, члан Московске академије природних и хуманитарних наука Кнежева Шчербатових, редовни члан ЈИНЕ Југословенске инжењерске академије у Београду и председник Међународне менаџерске академије у Новом Саду. Члан је едиториал борда часописа Продуцтион Ресеарцх у Лондону и Едиториал борда часописа Computer Integrated Manufacturing, Лондон и часописа Material Flow, Амстердам.
Јован Тодоровић је редовни професор Машинског факултета у Београду и шеф катедре за моторна возила на факултету. Проблемима поузданости техничких система почео је да се бави крајем шездесетих година и из ове области објавио је више радова у земљи и иностранству. Посебно се бави фрикционим механизмима, проблемима трибологије и кочења моторних возила. За резултате у овом подручју добио је 1983. Октобарску награду града Београда за област науке. Један је од оснивача Југословенског друштва за моторе и возила, члан је америчког друштва аутомобилских инжењера (САЕ) и члан британског института машинских инжењера (у највишем рангу, FIMechE), као и овлашћени инжењер у овој земљи (ЦЕнг). Потпредседник је међународне федерације инжењера аутомобилске технике (FISITA). Члан је Југословенске инжењерске академије у Београду.