Na Fakultetu tehničkih nauka je 29. januara održano predavanje Ekstremni inženjerski poduhvati pri dizanju teških tereta, u organizaciji Departmana za mehanizaciju i konstrukciono mašinstvo.
Akademska zajednica je pokazala veliku zainteresovanost, te su studenti mašinstva i građevinarstva, kao i profesori i saradnici fakulteta sa zanimanjem pratili izlaganja eminentnih stručnjaka – dipl. inž. Grujice Ljubisavljevića i dipl. inž. Dušana Arbajtera.
Ovaj događaj otvorio je vanredni profesor dr Atila Zelić, organizator i moderator predavanja. Nakon kratkog uvoda, prof. dr Dragan Živanić, šef Katedre za mašinske konstrukcije, transportne sisteme i logistiku poželeo je dobrodošlicu predavačima i publici.
U prvom delu predavanja, dipl. inž. Grujica Ljubisavljević, istaknuti poznavalac građevinske mehanizacije i specijalista za zahtevne operacije dizanja tereta, predstavio je savremene izvedbe toranjskih dizalica, zajedno sa odabranim primerima iz lične inženjerske prakse koju je posvećenim radom sticao decenijama, pretežno na gradilištima širom Rusije.
Drugi deo predavanja održao je dipl. inž. Dušan Arbajter, jedan od najvećih neimara naše zemlje, sa impresivnom karijerom koju je gradio kroz složene inženjerske poduhvate, na prostorima nekadašnje Jugoslavije, pa i u svetu. Prvo se kratko osvrnuo na izazove koji su obeležili dizanje krovne konstrukcije (mase oko 3500 tona) kongresne dvorane Sava Centra u Beogradu, kojom je lično rukovodio (kao šef montažnih radova) u teškim uslovima zime 1977/78. godine. Ipak, u fokusu izlaganja bila su njegova sećanja na podizanje centralne kupole (mase 4000 tona) Hrama Svetog Save na Vračaru. On je kao inženjer jugoslovenskog giganta KMG Trudbenik bio tvorac idejnog projekta dizanja, a 26. maja 1989. godine, sa grupom istaknutih stručnjaka (Miša Marjanović, Voja Marisavljević, Milan Matović i Dragan Kocić), započeo je i realizaciju ovog kompleksnog zadatka. Podizanje centralne kupole Hrama Svetog Save sa posebnim interesovanjem pratila je domaća i svetska javnost i ovaj jedinstveni poduhvat ostao je zabeležen zauvek u istorijatu savremenog građevinarstva.
Na kraju predavanja, predavači poslali su važnu poruku, pre svega studentima, tj. budućim inženjerima, u kojoj su prvenstveno naglasili dragocenost znanja koje se stiče kroz obrazovni proces na fakultetu i kasnije proširuje kroz praksu. Pored toga, istakli su najvažnije vrline bez kojih nema inženjerskog karaktera, niti kreativnog i uspešnog stvaralaštva, a to su: želja i motivacija za učenjem tokom celog života, kao i temeljitost, hrabrost i čestitost u radu.
