Mobilnost - Opšta dokumenta
Šta je Erazmus+ ?
Erazmus+ je program Evropske unije koji obezbeđuje finansiranje projekata za saradnju u tri oblasti: obrazovanje, mladi i sport.
Institucije i organizacije koje mogu punopravno da učestvuju u Erazmus+ programu moraju da pripadaju tzv. programskim zemljama (sve zemlje Evropske unije, Srbija, Severna Makedonija, Island, Lihtenštajn, Norveška i Turska), dok su pojedini delovi programa otvoreni i za učesnike iz tzv. partnerskih zemalja (druge zemlje u susedstvu Evropske unije i sve zemlje sveta).
Republika Srbija od konkursnog roka za 2019. godinu učestvuje u programu kao punopravna članica.
Program Erazmus+ se sastoji od tri ključne aktivnosti – KA1, KA2 i KA3, i dva posebna dela – Žan Mone i Sport. Institucije iz Srbije mogu da učestvuju u svim vrstama projekata u svakom od tri dela programa Erazmus+.
Projekti u okviru Ključne aktivnosti 1 (KA1) su projekti mobilnosti zarad učenja i sticanja novih veština. Oni podrazumevaju:
– mobilnost studenata i zaposlenih na visokoškolskim ustanovama,
– mobilnost nastavnog/nenastavnog osoblja predškolskih i školskih ustanova, mobilnost nastavnog/nenastavnog osoblja i učenika ustanova i organizacija u oblasti stručnog obrazovanja i obuka
– mobilnost nastavnog/nenastavnog osoblja ustanova i organizacija u oblasti obrazovanja odraslih koje ne spadaju u stručno obrazovanje.
Ciljevi projekata mobilnosti su brojni: držanje nastave, pohađanje obuke, obavljanje pripravničkog staža, priznavanje stečenih ESPB bodova, sticanje iskustva, novih veština i profesionalno usavršavanje.
Erazmus+ u brojevima
Studenata
Partnerskih Univerziteta
Zemalja
Česta pitanja
Šta su to programi razmene?
Programi razmene predstavljaju mogućnosti za studente Fakulteta tehničkih nauka da određeni period svojih studija provedu na nekom od partnerskih univerziteta, upoznaju kulturu zemlje u kojoj borave, steknu nova znanja i veštine, itd.
Ko može da aplicira?
Programi razmene dostupni su svim redovnim studentima Fakulteta tehničkih nauka, nastavnom i nenastavnom osoblju.
Da li je svaki program razmene stipendiran?
Da, za svaki program razmene postoje novčana sredstva čija visina zavisi od zemlje u kojoj se mobilnost odvija, kao i konkretnog programa razmene u kojem student učestvuje.
Šta je potrebno od dokumentacije pri apliciranju za odlazak na razmenu ?
Dokumenta koja su najčešće neophodna pri apliciranju su: Motivaciono pismo, kratka biografija kandidata (<eng>curriculum vitae, CV</eng>), Prepis ocena (<eng>Transcript of Records</eng>), Uverenje o statusu studenta (<eng>Evidence of Student’s status</eng>), kopija diploma i dodatka diplomi (ukoliko su u pitanju master ili doktorske studije), Podloga za akademsko priznavanje perioda mobilnosti, <eng>Learning Agreement</eng> i Potvrda o poznavanju engleskog jezika.
Šta je motivaciono pismo?
Motivaciono pismo je sastavni deo svake prijave za stipendije. Slanje biografije bez motivacionog pisma predstavlja nepotpunu prijavu. Motivaciono pismo sadrži Vaše lično obraćanje onima koji su zaduženi za selekciju kandidata. Ono ima za cilj da kandidata predstavi u što boljem svetlu i da Vas približi ljudima koji vrše selekciju.
Kako napisati motivaciono pismo?
Motivaciono pismo jeste forma kraćeg eseja, često ne dužeg od 700-800 reči. Najbolji način da se sastavi motivaciono pismo jeste da se njegov sadržaj razdeli na više smisaonih celina od kojih svaka odgovara jednom delu Vaše biografije. Najvažnije oblasti koje pismo treba da obuhvati jesu kandidatovo obrazovanje, prethodne stipendije i nagrade, radno iskustvo i akademski i poslovni ciljevi. Ostale kategorije koje mogu biti važne pri pisanju motivacionog pisma jesu volonterski rad, istraživački projekti i prezentacije, učešće na seminarima i konferencijama, pripadnost studentskim organizacijama, poznavanje jezika i ostale veštine. Na početku pisma je neophodno upoznati čitaoca sa temom. To se najčešće radi sa jednom ili dve rečenice u kojima se kandidat prvi put predstavlja i u kojima se naglašavaju one kategorije iz biografije koje su najbitnije za kandidata. U razradi pisma treba biti jasan i precizan. Svaku celinu motivacionog pisma treba početi sa rečenicom koja uvodi u temu. Te rečenice su uvod u pasus i sadrže tzv. ključne reči.
Svaka informacija u pismu mora biti svrsishodna. Drugim rečima, mora postojati razlog zašto kandidat obaveštava o nekom svom iskustvu ili budućim planovima. Ako kandidat napiše da je bio praktikant u banci onda u nastavku mora da napiše i zašto je to bitno, npr. radom u banci sam stekao iskustvo, radne navike i upoznao sam način funkcionisanja velikog preduzeća. Zatim, treba istaći svoje kvalitete, ali to mora biti argumentovano. Svaki kvalitet ili uspeh o kojem kandidat obaveštava čitaoce mora biti potkrepljen dokazima. Na kraju motivaciono pismo treba zaključiti rečenicom koja je sinteza svega napisanog i koja ponovo stavlja akcenat na najvažnije vrline kandidata. Takođe, bitno je obratiti pažnju na stil pisanja. Izbor reči je bitan jer treba naći balans između samopromocije i skromnosti. Pisac mora da pazi da izbegne preterivanja i klišee. Rečenice ne smeju biti preduge jer se time samo zbunjuje čitalac. Forma motivacionog pisma mora da bude jasna i smisaone celine jasno izdeljene. Ne treba zaboraviti ni tehničku stranu pisma, tj. pravopis, gramatika i punktuacija moraju biti pravilni.
U zavisnosti šta se traži od kandidata, neophodno je praviti razliku između pisma i eseja. Ako se na konkursu traži dostavljanje pisma onda se mora paziti na formu – pre uvoda obavezno je obraćanje čitaocu odgovarajućim izborom reči, npr. <eng>Dear Mr/Ms</eng>, i na kraju je potrebna odjava sa npr. <eng>Sincerely, Faithfully</eng> i slično. Ne sme se zaboraviti ni potpis kandidata. Ukoliko se na konkurs šalje esej onda ništa od ovog gorepomenutog nije potrebno.
Šta treba da sadrži motivaciono pismo da bi prijava bila uspešna?
U motivacionom pismu kandidat bliže upoznaje čitaoce sa svojim kvalitetima. Na svakom konkursu najviše se cene sledeće osobine kandidata:
– dobro poznavanje datog polja za koje se prijavljuje,
– motivacija, entuzijazam i ozbiljna zainteresovanost,
– kreativnost i originalnost,
– sposobnost rešavanja problema i dobro snalaženje u novim situacijama,
– sposobnost da se sprovedu planovi i da se uspešno iznesu istraživanja, projekti ili teze,
– veština pisanja i izražavanja,
– sklad misli i pisane reči,
– zrelost, emocionalna stabilnost i sposobnost uspešnog prevazilaženja stresa i izazova,
– veštine rada u grupi i liderstva,
– veština adaptacije, samostalnost i samodovoljnost,
– inicijativa,
– odgovornost,
– posvećenost akademskim i poslovnim ciljevima i zdrava želja za uspehom.
Kandidat treba da pokuša da u pismu predstavi svoje vrline i da na taj način ubedi selektore da je baš on/ona prava osoba za dati konkurs.
Gorenavedene osobine jesu ono što se traži i kandidat mora da pronađe način da se tako i predstavi, ali to ne sme biti prenaglašeno ili prepotentno.
Kako napisati CV?
Obrazac za pisanje možete pronaći u odeljku Opšta dokumenta.
Gde mogu da dobijem uverenje o statusu, prepis ocena i kopiju diploma/dodatka diplomi?
Ova dokumenta izdaje Studentska služba. Proces apliciranja zahteva da svi dokumenti budu prevedeni na engleski jezik.
Gde mogu da pronađem podlogu za akademsko priznavanje perioda mobilnosti?
Obrazac se može pronaći u odeljku Opšta dokumenta.
Konkursi
Fakultet tehničkih nauka aktivno učestvuje u programima, projektima i mrežama akademske mobilnosti koje studentima i zaposlenima omogućavaju studijske boravke na partnerskim univerzitetima u inostranstvu. Studijski boravci, namenjeni razmeni studenata i usavršavanju zaposlenih, finansijski su podržani stipendijama. Način prijavljivanja regulisan je pravilima i procedurama svakog programa mobilnosti, dok se mogućnost konkurisanja otvara putem javnih poziva.
Konkursi ERAZMUS+ KA131
PROGRAMSKO – PROGRAMSKA MOBILNOST
Program za odlaznu i dolaznu mobilnost studenata i osoblja UNS-a prema državama članicama EU i trećim zemljama koje se pridružene Programu (zemlje Evropske unije, Island, Norveška, Severna Makedonija, Lihtenštajn i Turska).
Letnja Škola
Veliki uspeh studenata FTN-a na 32. međunarodnoj letnjoj školi iz obrade digitalnih slika u Segedinu
U periodu od 11. do 20. jula 2024. godine, u organizaciji Instituta za informatiku Univerziteta u Segedinu, održana je 32.
Održana treća Letnja škola „Žan Mone“
Žan Mone letnja škola „Informacione tehnologije u funkciji harmonizacije krivičnog procesnog prava Republike Srbije sa pravom Evropske unije“ održana je
Održana 31. Međunarodna letnja škola digitalne obrade slika u Novom Sadu
U periodu od 10. do 16. jula 2023. godine, u organizaciji Fakulteta tehničkih nauka, održana je 31. Međunarodna letnja škola
Održana druga Žan Mone letnja škola
Žan Mone letnja škola „Informacione tehnologije u funkciji harmonizacije krivičnog procesnog prava Republike Srbije sa pravom Evropske unije“ održana je
Kontakt
Bradić Biljana
Šef Službe za medjunarodnu saradnju
- Telefon: 021/485-2056
- E-mail: biljanafilipovic@uns.ac.rs
- Kancelarija 305