dr Bogdan Pavković je vanredni profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na odseku za računarsku tehniku i računarske komunikacije. Diplomirao (integrisane osnovne i master studije) je 2009. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu a doktorirao 2012. godine na Politehničkom institutu u Grenoblu u Francuskoj. Nakon završenih osnovnih studija iz oblati mikroračunarskih namenskih sistema, oblast naučnog interesovanja mu postaju bežični telekomunikacioni sistemi, sa fokusom na primenjene bežične senzorske mreže. Na početku je učestvovao u razvoju i implementaciji praktičnog i inovativnog sistema za olakšanu procenu performansi bežičnih senzorskih mreža velikog formata (do milion čvorova) upotrebom malog broja (do 50) stvarnih uređaja. Razvijeni emulativni pristup je uglavnom korišćen za procenu protokola geografskog rutiranja u realnom okruženju. Tokom doktorata je angažovan u oblasti Interneta stvari sa fokusom na unapređenje standardizovanog protokolarnog steka za bežične senzorske mreže (protokoli za kontrolu pristupa medijumu, izgradnju i održavanje topologije, rutiranje, kao i njihovu efikasnu međusobnu interakciju)(IEEE 802.15.4, ZigBee, IETF RPL, 6LowPAN). Od 01. juna 2013. godine radi u Institutu Mihajlo Pupin kao naučni saradnik gde razvija interes za bežične ad-hok mreže sa namenom za vanredne i krizne situacije. Po dolasku u institut dobija zaduženje da vodi i doprinosi na FP7 projektu SPARTACUS gde obavlja dužnosti kao rukovodilac radnog paketa broj 5 sa ciljem celokupne integracije sistema. Na projektu doprinosi razvoju celokupne arhitekture, opisu tehničkih specifikacija, kao i na razvoju uređaja za hibridnu lokalizaciju i prikupljanje podataka na transportnim sredstvima (železnički i drumski saobraćaj). Aktivno je učestvovao na dizajnu i realizaciji Android aplikacije flare za navigaciju spasilaca u zatvorenom prostoru. Po zaposlenju na Fakultetu tehničkih nauka (01.10.2016.), dobija priliku da osmisli i izvede novi kurikulum na predmetu AutoMag (Računarske mreže, magistrale i protokoli u automobilu) sa željom da se studentima u Srbiji po prvi put ponude specifična znanja iz računarskih mreža specifičnih za automobilsku industriju. Od 01. januara 2017 godine radi u Institutu RT-RK. Kratko radi u odeljenju OBLO living, na zadacima vezanim za unapređenje uređaja sa ZigBee modulima kao i na merenjima radio performansi. Nakon toga, u okviru automobilskog odeljenja dobija zaduženje da oformi ekipu za optimizacije algoritama računarske vizije i mašinskog učenja za ugrađene sisteme u autonomnim vozilima. Tim trenutno broji 30 članova i radi na najsavremenijim projektima za vodeće svetske proizvođače automobila. Njegova naučno-istraživačka i obrazovna delatnost usmerena je n automobilske komunikcione sisteme (posebno na deterministizam i saobraćaj pobuđen na vremenski raspored), softver za AUTOSAR slojevitu arhitekturu kao i funkcionalna bezbednost u automobilima prema ISO26262 standardu. Objavio je nekoliko desetina radova u međunarodnim i domaćim časopisima, međunarodnim i domaćim monografijama, kao i na međunarodnim i domaćim konferencijama. Aktivno je učestvovao na 5 međunarodnih projekta (1xHorizon 2 x FP7, 1 x IPA, 1 x MinaLogic) u oblasti upravljanja inteligentih komunikacionih gradova, modernih internet arhitektura, telekomunikacija u vanrednim situacijama, veštačke inteligencije za automobile, bezbednog automobilskog softvera. Učestvovao je u recenziji radova na desetinama internacionalnih konferencija i naučnim časopisima (IEEE, Elsevier). Tokom doktorskih studija u Francuskoj, imao je priliku da učestvuje u visoko-obrazovnim aktivnostima, kao asistent na sledećim predmetima: Principi računarskih mreža, prof. Martan Us (Martin Heusse), ENSIMAG, Grenobl, Francuska, Master program MOSIG (na engleskom jeziku, internacionalni studenti), 2010 / 2011 / 2012 Komunikacione mreže, prof. Rolan Gros (Roland Groz), ENSIMAG, Grenobl, Francuska, osnovne studije (na francuskom jeziku, francuski studenti), 2012 Takođe je učestvovao kao mentor u izradi i odbrani bačelor i master projekata. Alati koje koristi za izvodjenje nastave: ReqView