Milan Stojkov je docent i istraživač u oblasti bezbednih softverskih i sajber-fizičkih sistema, sa ekspertizom koja obuhvata informacionu i sistemsku bezbednost, kritične infrastrukture, distribuirane sisteme i bezbedno softversko inženjerstvo zasnovano na međunarodnim standardima. Njegov rad usmeren je na sistematsko projektovanje bezbednih, pouzdanih i skalabilnih softverskih arhitektura za heterogena i kritična okruženja. Osnovne akademske studije završio je 2014. godine, master studije 2015. godine, a doktorirao je 2022. godine u oblasti računarstva na Fakultetu tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu. Akademsku karijeru započeo je 2016. godine kao asistent na Departmanu za računarstvo i automatiku, gde je kontinuirano angažovan u nastavnim i istraživačkim aktivnostima i gde je trenutno izabran u zvanje docenta. U periodu od avgusta 2023. do jula 2024. godine bio je angažovan kao postdoktorski istraživač (Postdoctoral Research Scholar) na School of Computing and Augmented Intelligence, Ira A. Fulton Schools of Engineering, Arizona State University, Sjedinjene Američke Države, u okviru STAM (Secure, Trusted, and Assured Microelectronics) centra. Tokom ovog angažmana obavljao je ulogu rukovodioca istraživanja (Lead Researcher) u laboratoriji Secure & Resilient Cyber-Physical Systems (SECPS). Njegov istraživački rad bio je usmeren na projektovanje modela i protokola bezbednosti za distribuirane sisteme, sa ciljem omogućavanja kolektivnih i agregiranih bezbednosnih sposobnosti, koordinisanih servisa i otpornosti u visoko heterogenim sajber-fizičkim okruženjima. Paralelno sa tim, rukovodio je razvojem sveobuhvatnog softverskog steka za otvorenu, capability-baziranu arhitekturu bezbedne kompartmentalizacije, koja obuhvata mikrokernel, podršku na nivou kompajlera, alate za binarnu instrumentalizaciju, kao i benčmark okvir za sistematsku evaluaciju memorijskih ranjivosti. Bio je koinstruktor na kursu CSE/CEN 598 Hardware Security & Trust, namenjenom studentima master i doktorskih studija. Doktorsko istraživanje bilo je fokusirano na metodologije i prakse bezbednog softverskog inženjerstva, uključujući kako formalno standardizovane procese, tako i industrijski potvrđene pristupe. Poseban akcenat njegovog rada stavljen je na inženjerstvo bezbednosnih zahteva, naročito na analizu i formalnu interpretaciju zahteva definisanih od strane međunarodnih standardizacionih tela kao što su ISO/IEC i NIST, kao i njihovu doslednu transformaciju u artefakte dizajna, implementacije i verifikacije softvera. Uporedo sa akademskim radom, sarađuje sa međunarodno priznatim proizvođačima softvera, što mu je omogućilo da na efikasan način poveže rigorozna akademska istraživanja sa industrijskim praksama velikih razmera i kompleksnim softverskim arhitekturama. Učestvovao je na doktorskim zimskim školama European Network for Cybersecurity (NECS) 2017. i 2018. godine, organizovanim u okviru inicijativa finansiranih od strane Evropske unije, usmerenih na obuku i razvoj mladih istraživača, u skladu sa Evropskom strategijom za sajber bezbednost i Digitalnom agendom Evropske komisije. Bio je stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije, Ministarstva omladine i sporta. Milan Stojkov je član Association for Computing Machinery (ACM) i aktivno doprinosi međunarodnoj naučnoj zajednici kao recenzent u brojnim međunarodnim naučnim časopisima indeksiranim na SCI listi. Takođe je učestvovao u više međunarodnih i domaćih istraživačkih i obrazovnih projekata, uključujući: (1) Information Security Services Education in Serbia (ISSES), Erasmus+ Key Action 2 (Capacity Building in Higher Education), čiji je cilj unapređenje kapaciteta visokog obrazovanja u oblasti informacione bezbednosti u Republici Srbiji; (2) Trustworthy and Resilient Decentralized Intelligence for Edge Systems (TaRDIS), Horizon Europe projekat; (3) Edge Privacy-Preserving Computation as a Service for Trusted Collaboration, inovativni projekat. Autor je ili koautor više od 20 naučnih radova prezentovanih na međunarodnim konferencijama i pet naučnih radova objavljenih u vodećim međunarodnim časopisima indeksiranim na SCI listi.