Stranice predmeta

Obrada informacija predstavlja važan faktor u različitim oblastima, kao što su navigacija, industrija, poljoprivreda, saobraćaj, komunikacije, trgovina i slično. Pojam informacionog procesora uključuje merno-akvizicioni sistem, procesor signala i podataka i merno-pretvaračke sisteme za slanje informacija u eksplicitnoj formi u realan svet. Funkcionalno projektovanje signal procesora, kao dela informacionog uređaja, zasnva se na teoriji estimacije i klasifikacije. Glavna razlika između ove dve oblasti je u tipu informacija koje se dobijaju kao rezultat obrade. U klasifikaciji izlaz je diskretan, tj. predstavlja klasu, obeležje ili kategoriju. U problemima estimacije to je realna skalarna ili vektorska varijabla. Pošto se ovakvi problemi pojavljuju kako u statičkom tako i u dinamičkom okruženju, to se pojam estimacije stanja koristi za dinamičke slučajeve, koji mogu biti kontinualni ili diskretni u vremenu. Sličnost između ove dve oblasti omogućava da se koristi jedinstvena metodologija zasnovana na Bajesovoj teoriji odlučivanja. U kursu su date matematičke osnove ove teorije, a posebna pažnja biće posvećena praktičnim aspektima teorijskih rezultata. U prvom delu kursa razmatraće se teorija klasifikacije i estimacije u slučaju statičkih i dinamičkih modela, koji su egzaktni i adekvatno opisuju razmatrani fizički proces. U drugom delu krusa razmatraće se realnije situacije kod kojih model procesa nije u potpunosti poznat i postoji izvesna neodređenost ili nemodelirana dinamika. Ovakvi modeli su dobijeni bilo na osnovu eksperimentalnih podataka ili su eksperimentalni podaci korišćeni direktno za treniranje algorima klasifikacije i estimacije. Oblasti primene ovakve metodologije su različite i obuhvataju mašinstvo, elektrotehniku, građevinu, upravljanje tehnološkim procesima, ekološki inženjering i t.d.