Странице предмета

Обрада информација представља важан фактор у различитим областима, као што су навигација, индустрија, пољопривреда, саобраћај, комуникације, трговина и слично. Појам информационог процесора укључује мерно-аквизициони систем, процесор сигнала и података и мерно-претварачке системе за слање информација у експлицитној форми у реалан свет. Функционално пројектовање сигнал процесора, као дела информационог уређаја, заснва се на теорији естимације и класификације. Главна разлика између ове две области је у типу информација које се добијају као резултат обраде. У класификацији излаз је дискретан, тј. представља класу, обележје или категорију. У проблемима естимације то је реална скаларна или векторска варијабла. Пошто се овакви проблеми појављују како у статичком тако и у динамичком окружењу, то се појам естимације стања користи за динамичке случајеве, који могу бити континуални или дискретни у времену. Сличност између ове две области омогућава да се користи јединствена методологија заснована на Бајесовој теорији одлучивања. У курсу су дате математичке основе ове теорије, а посебна пажња биће посвећена практичним аспектима теоријских резултата. У првом делу курса разматраће се теорија класификације и естимације у случају статичких и динамичких модела, који су егзактни и адекватно описују разматрани физички процес. У другом делу круса разматраће се реалније ситуације код којих модел процеса није у потпуности познат и постоји извесна неодређеност или немоделирана динамика. Овакви модели су добијени било на основу експерименталних података или су експериментални подаци коришћени директно за тренирање алгорима класификације и естимације. Области примене овакве методологије су различите и обухватају машинство, електротехнику, грађевину, управљање технолошким процесима, еколошки инжењеринг и т.д.