Predmet: Aktuarska matematika životnog osiguranja (17.0M546 )
Studijski programi predmeta:
| Stepen i vrsta studija | Naziv |
|---|---|
| Master akademske studije |
Matematika u tehnici ( |
Ovladavanje studenata potrebnim teoretskim znanjima iz aktuarske matematike, daje osnovu za aktuarsko modeliranje, fokusirajući se na determinističke modele i njihovu primenu na proizvode osiguranja. Predmet uključuje teoriju i primene na stvarnim podacima koristeći odgovarajuće aktuarske alate.
Studenti stiču znanje za razumevanje osnovnih principa aktuarskog modeliranja, teorije kamatnih stopa i matematičke tehnike koje se koriste za modeliranje i vrednovanje novčanih tokova, kao i one koji zavise od rizika smrtnosti, preživljavanja i drugih neizvesnih rizika.
Podaci i osnove modeliranja. Teorije interesnih stopa. Priroda slučajnih događaja. Verovatnoća života i smrti jednog, dva ili više lica. Procena distribucije učestalosti, intenziteta i funkcija doživljenja, Tablice smrtnosti i modeli. Modeli doživljenja.Modeli rizika (individualni i kolektivni).Osiguranje stalne i promenljive rente. Osiguranje stalnog i promenljivog kapitala. Osiguranje godišnjom stalnom i promenljivom premijom. Osiguranje uz povraćaj premije.Neto i bruto premija. Metode obračuna rezervi. Aktuarski metodi za vrednovanje ugovora o osiguranju. Merenje finansijskih efekata tehnika upravljanja rizicima. Aktuarski metodi praćenja rezultata i održavanja finansijske stabilnosti (rezervisanje, finansijsko izveštavanje, reosiguranje, analiza profitabilnosti, analiza finansijskih uslova). Troškovi opcija i garancija u ugovorima osiguranja života. Osigurani slučajevi kao stohastičke veličine.
Predavanja. Konsultacije. Praktični deo gradiva studenti rade i polažu u računarskim laboratorijama rešavajući obavezne zadatke koji se ocenjuju. Koriste se aktuarski alati. Studenti mogu raditi neobavezne zadatke i tu mogu dobiti dodatne poene. Dogovoreni deo materijala (koji čine celinu) se oralno izlaže i predaje u pisanoj formi kao seminarski rad. Deo gradiva koja čini logičku celinu može se polagati u vidu parcijalnih ispita koji su sastavni deo ispita. Parcijalni ispiti se stavljaju u pisanoj formi. Usmeni deo završnog ispita je eliminatoran.
| Autori | Naziv | Godina | Izdavač | Jezik |
|---|---|---|---|---|
| 1997 | Engleski | |||
| Kočović Jelena, Mitrašević Mirela, Rajić Vesna | Aktuarska matematika | 2016 | ЕФ, Београд | Srpski jezik |
| Nebojša M. Ralević | Finansijska i aktuarska matematika | 2014 | Srpski jezik |
| Predmetna aktivnost | Predispitna | Obavezna | Broj poena |
|---|---|---|---|
| Predmetna aktivnost Predmetni(projektni)zadatak |
Predispitna Da |
Obavezna Da |
Broj poena 40.00 |
| Predmetna aktivnost Domaći zadatak |
Predispitna Da |
Obavezna Ne |
Broj poena 0.00 |
| Predmetna aktivnost Prisustvo na predavanjima |
Predispitna Da |
Obavezna Da |
Broj poena 5.00 |
| Predmetna aktivnost Pismeni deo ispita - kombinovani zadaci i teorija |
Predispitna Ne |
Obavezna Da |
Broj poena 40.00 |
| Predmetna aktivnost Seminarski rad |
Predispitna Da |
Obavezna Ne |
Broj poena 0.00 |
| Predmetna aktivnost Usmeni deo ispita |
Predispitna Ne |
Obavezna Da |
Broj poena 15.00 |
prof. dr Mihailović Biljana
Redovni profesor
Predavanja
prof. dr Ralević Nebojša
Redovni profesor
Predavanja
Asistent Kiš Maria
Asistent
Auditorne vežbe
Asistent Kiš Maria
Asistent
