Predmet: Aktuarska matematika životnog osiguranja (17.0M546 )
Matične organizacione jedinice predmeta:
Studijski programi predmeta:
| Stepen i vrsta studija | Naziv |
|---|---|
| Master akademske studije | Matematika u tehnici ( |
Cilj:
Ovladavanje studenata potrebnim teoretskim znanjima iz aktuarske matematike, daje osnovu za aktuarsko modeliranje, fokusirajući se na determinističke modele i njihovu primenu na proizvode osiguranja. Predmet uključuje teoriju i primene na stvarnim podacima koristeći odgovarajuće aktuarske alate.
Ishod:
Studenti stiču znanje za razumevanje osnovnih principa aktuarskog modeliranja, teorije kamatnih stopa i matematičke tehnike koje se koriste za modeliranje i vrednovanje novčanih tokova, kao i one koji zavise od rizika smrtnosti, preživljavanja i drugih neizvesnih rizika.
Sadržaj:
Podaci i osnove modeliranja. Teorije interesnih stopa. Priroda slučajnih događaja. Verovatnoća života i smrti jednog, dva ili više lica. Procena distribucije učestalosti, intenziteta i funkcija doživljenja, Tablice smrtnosti i modeli. Modeli doživljenja.Modeli rizika (individualni i kolektivni).Osiguranje stalne i promenljive rente. Osiguranje stalnog i promenljivog kapitala. Osiguranje godišnjom stalnom i promenljivom premijom. Osiguranje uz povraćaj premije.Neto i bruto premija. Metode obračuna rezervi. Aktuarski metodi za vrednovanje ugovora o osiguranju. Merenje finansijskih efekata tehnika upravljanja rizicima. Aktuarski metodi praćenja rezultata i održavanja finansijske stabilnosti (rezervisanje, finansijsko izveštavanje, reosiguranje, analiza profitabilnosti, analiza finansijskih uslova). Troškovi opcija i garancija u ugovorima osiguranja života. Osigurani slučajevi kao stohastičke veličine.
Metodologija izvođenja nastave:
Predavanja. Konsultacije. Praktični deo gradiva studenti rade i polažu u računarskim laboratorijama rešavajući obavezne zadatke koji se ocenjuju. Koriste se aktuarski alati. Studenti mogu raditi neobavezne zadatke i tu mogu dobiti dodatne poene. Dogovoreni deo materijala (koji čine celinu) se oralno izlaže i predaje u pisanoj formi kao seminarski rad. Deo gradiva koja čini logičku celinu može se polagati u vidu parcijalnih ispita koji su sastavni deo ispita. Parcijalni ispiti se stavljaju u pisanoj formi. Usmeni deo završnog ispita je eliminatoran.
Literatura:
| Autori | Naziv | Godina | Izdavač | Jezik |
|---|---|---|---|---|
| Kočović Jelena, Mitrašević Mirela, Rajić Vesna | Aktuarska matematika | 2016 | ЕФ, Београд | Srpski jezik |
| 1997 | Engleski | |||
| Nebojša M. Ralević | Finansijska i aktuarska matematika | 2014 | Srpski jezik |
Formiranje ocene:
| Predmetna aktivnost | Predispitna | Obavezna | Broj poena |
|---|---|---|---|
| Predmetni(projektni)zadatak | Da | Da | 40.00 |
| Pismeni deo ispita - kombinovani zadaci i teorija | Ne | Da | 40.00 |
| Usmeni deo ispita | Ne | Da | 15.00 |
| Domaći zadatak | Da | Ne | 0.00 |
| Seminarski rad | Da | Ne | 0.00 |
| Prisustvo na predavanjima | Da | Da | 5.00 |
Izvođači nastave:
Asistent Kiš Maria
Asistent
Računarske vežbe
prof. dr Mihailović Biljana
Redovni profesor
Predavanja
prof. dr Ralević Nebojša
Redovni profesor
Predavanja
Asistent Kiš Maria
Asistent
