Форум за лидерство у инжењерингу Западног Балкана (WBELF) представља платформу за дискусију са двоструким циљем: унапређење инжењерских курикулума како би будући дипломци били спремни за тржиште рада у којем доминира вештачка интелигенција и обезбеђивање одрживог развоја квалификованог инжењерског кадра који доприноси академији, индустрији и друштву. Окупљајући водеће представнике академске заједнице, индустрије и владе, Форум нуди простор за решавање образовних и пословних изазова у свету који се убрзано мења под утицајем аутоматизације и развоја вештачке интелигенције.
Форум су покренули Глобални савет декана инжењерских факултета (GEDC) и Међународна федерација друштава за инжењерско образовање (ИФЕЕС), удружења која окупљају ректоре и декане техничких универзитета широм света.
Ове године Форум је одржан 31. октобра и 1. новембра у Привредној комори Србије и окупио је декане 60 факултета са Балкана. На свечаном отварању присутнима су се обратили Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација у Влади Републике Србије, Кристофер Хил, амбасадор САД у Србији, проф. др Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду, Михаило Весовић из Привредне коморе Србије, проф. Ханс Хојер, потпредседник GEDC, и проф. др Зоран Цекић, потпредседник и програмски директор Форума.
На првом панелу разматрани су кључни начини за јачање сарадње између академске заједнице и индустрије, са посебним фокусом на прилагођавање академских курикулума потребама привреде, у контексту све присутније примене вештачке интелигенције и брзог технолошког развоја. Панелисти су били проф. др Владимир Поповић, декан Машинског факултета Универзитета у Београду, проф. др Борис Думнић, декан Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, Владимир Милосављевић, руководилац истраживања и развоја у компанији Continental Automotive Srbija, др Владимир Тодоровић, руководилац Центра за развој Научно-технолошког парка Нови Сад, и Марко Ђуковић, директор истраживања у Schneider Electric-у.
„Термин ‘синергија академије и индустрије’ често користимо – то је кључно глобално питање које укључује проналажење најефикаснијих начина за јачање и одржавање повезаности између ових сектора. Снажна веза с индустријом представља темељ за квалитетно инжењерско образовање. Данас готово свака компанија која примењује, производи или развија модерне технологије поседује истраживачко-развојне центре који природно сарађују са факултетима и универзитетима, пружајући подршку образовним процесима, али и активно доприносећи научним истраживањима. На овај начин доприносимо заједничком развоју науке и индустријске праксе – суштина праве синергије,” истакао је проф. Думнић током панела. Додао је и да се промене у индустрији одвијају брзо, што захтева брзе реакције и прилагођавање образовних програма.
„Пажљиво пратимо дешавања у областима за које образујемо кадрове како бисмо прилагођавали студијске програме и обезбедили потребне компетенције. Тај процес је посебно важан са развојем нових, интердисциплинарних области, попут биомедицинског инжењеринга, инжењерске анимације или мехатронике, које су међу најтраженијим занимањима данас, иако пре десетак година нису ни постојале,“ закључио је проф. Думнић.
