×
Универзитет у Новом Саду

Шта је Еразмус+ ?

Еразмус+ је програм Европске уније који обезбеђује финансирање пројеката за сарадњу у три области: образовање, млади и спорт.

Институције и организације које могу пуноправно да учествују у Еразмус+ програму морају да припадају тзв. програмским земљама (све земље Европске уније, Србија, Северна Македонија, Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Турска), док су поједини делови програма отворени и за учеснике из тзв. партнерских земаља (друге земље у суседству Европске уније и све земље света).

Република Србија од конкурсног рока за 2019. годину учествује у програму као пуноправна чланица.

Програм Еразмус+ се састоји од три кључне активности – КА1, КА2 и КА3, и два посебна дела – Жан Моне и Спорт. Институције из Србије могу да учествују у свим врстама пројеката у сваком од три дела програма Еразмус+.

Пројекти у оквиру Кључне активности 1 (КА1) су пројекти мобилности зарад учења и стицања нових вештина. Они подразумевају:

– мобилност студената и запослених на високошколским установама,
– мобилност наставног/ненаставног особља предшколских и школских установа, мобилност наставног/ненаставног особља и ученика установа и организација у области стручног образовања и обука
– мобилност наставног/ненаставног особља установа и организација у области образовања одраслих које не спадају у стручно образовање.

Циљеви пројеката мобилности су бројни: држање наставе, похађање обуке, обављање приправничког стажа, признавање стечених ЕСПБ бодова, стицање искуства, нових вештина и професионално усавршавање.

Еразмус+ у бројевима

0 +

Студената

0 +

Партнерских Универзитета

0 +

Земаља

Честа питања

Програми размене представљају могућности за студенте Факултета техничких наука да одређени период својих студија проведу на неком од партнерских универзитета, упознају културу земље у којој бораве, стекну нова знања и вештине, итд.

Програми размене доступни су свим редовним студентима Факултета техничких наука, наставном и ненаставном особљу.

Да, за сваки програм размене постоје новчана средства чија висина зависи од земље у којој се мобилност одвија, као и конкретног програма размене у којем студент учествује.

Документа која су најчешће неопходна при аплицирању су: Мотивационо писмо, кратка биографија кандидата (curriculum vitae, CV), Препис оцена (Transcript of Records), Уверење о статусу студента (Evidence of Student’s status), копија диплома и додатка дипломи (уколико су у питању мастер или докторске студије), Подлога за академско признавање периода мобилности, Learning Agreement и Потврда о познавању енглеског језика.

Мотивационо писмо је саставни део сваке пријаве за стипендије. Слање биографије без мотивационог писма представља непотпуну пријаву. Мотивационо писмо садржи Ваше лично обраћање онима који су задужени за селекцију кандидата. Оно има за циљ да кандидата представи у што бољем светлу и да Вас приближи људима који врше селекцију.

Мотивационо писмо јесте форма краћег есеја, често не дужег од 700-800 речи. Најбољи начин да се састави мотивационо писмо јесте да се његов садржај раздели на више смисаоних целина од којих свака одговара једном делу Ваше биографије. Најважније области које писмо треба да обухвати јесу кандидатово образовање, претходне стипендије и награде, радно искуство и академски и пословни циљеви. Остале категорије које могу бити важне при писању мотивационог писма јесу волонтерски рад, истраживачки пројекти и презентације, учешће на семинарима и конференцијама, припадност студентским организацијама, познавање језика и остале вештине. На почетку писма је неопходно упознати читаоца са темом. То се најчешће ради са једном или две реченице у којима се кандидат први пут представља и у којима се наглашавају оне категорије из биографије које су најбитније за кандидата. У разради писма треба бити јасан и прецизан. Сваку целину мотивационог писма треба почети са реченицом која уводи у тему. Те реченице су увод у пасус и садрже тзв. кључне речи.

Свака информација у писму мора бити сврсисходна. Другим речима, мора постојати разлог зашто кандидат обавештава о неком свом искуству или будућим плановима. Ако кандидат напише да је био практикант у банци онда у наставку мора да напише и зашто је то битно, нпр. радом у банци сам стекао искуство, радне навике и упознао сам начин функционисања великог предузећа. Затим, треба истаћи своје квалитете, али то мора бити аргументовано. Сваки квалитет или успех о којем кандидат обавештава читаоце мора бити поткрепљен доказима. На крају мотивационо писмо треба закључити реченицом која је синтеза свега написаног и која поново ставља акценат на најважније врлине кандидата. Такође, битно је обратити пажњу на стил писања. Избор речи је битан јер треба наћи баланс између самопромоције и скромности. Писац мора да пази да избегне претеривања и клишее. Реченице не смеју бити предуге јер се тиме само збуњује читалац. Форма мотивационог писма мора да буде јасна и смисаоне целине јасно издељене. Не треба заборавити ни техничку страну писма, тј. правопис, граматика и пунктуација морају бити правилни.

У зависности шта се тражи од кандидата, неопходно је правити разлику између писма и есеја. Ако се на конкурсу тражи достављање писма онда се мора пазити на форму – пре увода обавезно је обраћање читаоцу одговарајућим избором речи, нпр. Dear Mr/Ms, и на крају је потребна одјава са нпр. Sincerely, Faithfully и слично. Не сме се заборавити ни потпис кандидата. Уколико се на конкурс шаље есеј онда ништа од овог горепоменутог није потребно.

У мотивационом писму кандидат ближе упознаје читаоце са својим квалитетима. На сваком конкурсу највише се цене следеће особине кандидата:
– добро познавање датог поља за које се пријављује,
– мотивација, ентузијазам и озбиљна заинтересованост,
–  креативност и оригиналност,
–  способност решавања проблема и добро сналажење у новим ситуацијама,
–  способност да се спроведу планови и да се успешно изнесу истраживања, пројекти или тезе,
–  вештина писања и изражавања,
–  склад мисли и писане речи,
–  зрелост, емоционална стабилност и способност успешног превазилажења стреса и изазова,
–  вештине рада у групи и лидерства,
–  вештина адаптације, самосталност и самодовољност,
–  иницијатива,
–  одговорност,
–  посвећеност академским и пословним циљевима и здрава жеља за успехом.

Кандидат треба да покуша да у писму представи своје врлине и да на тај начин убеди селекторе да је баш он/она права особа за дати конкурс.
Горенаведене особине јесу оно што се тражи и кандидат мора да пронађе начин да се тако и представи, али то не сме бити пренаглашено или препотентно.

Образац за писање можете пронаћи у одељку Општа документа.

Ова документа издаје Студентска служба. Процес аплицирања захтева да сви документи буду преведени на енглески језик.

Образац се може пронаћи у одељку Општа документа.

Конкурси

Факултет техничких наука активно учествује у програмима, пројектима и мрежама академске мобилности које студентима и запосленима  омогућавају студијске боравке на партнерским универзитетима у иностранству. Студијски боравци, намењени размени студената и усавршавању запослених, финансијски су подржани стипендијама. Начин пријављивања регулисан је правилима и процедурама сваког програма мобилности, док се могућност конкурисања отвара путем јавних позива.

Конкурси ЕРАЗМУС+ КА131

ПРОГРАМСКО – ПРОГРАМСКА МОБИЛНОСТ

Програм за одлазну и долазну мобилност студената и особља УНС-а према државама чланицама ЕУ и трећим земљама које се придружене Програму (земље Европске уније, Исланд, Норвешка, Северна Македонија, Лихтенштајн и Турска).

Летња Школа

Контакт

Брадић Биљана

Шеф Службе за међународну сарадњу