Oko 80% morskog otpada potiče sa kopna, a u more dospeva rekama. Dunavski sliv nije izuzetak – plastika koja se razgrađuje na mikro plastične čestice pod dejstvom sunčeve svetlosti i promenljivih temperatura predstavlja ozbiljnu pretnju ekosistemima, te se poslednjih godina posebna pažnja posvećuje upravo ovim problemima.
U okviru <eng>Interreg Danube Region</eng> programa, koji od 2011. godine finansira projekte posvećene zaštiti životne sredine u Podunavlju, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, kroz Departman za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu, kao jedini partner iz Republike Srbije učestvuje u međunarodnom projektu <eng>AQUATIC PLASTIC (AQPLA)</eng>. Projekat, vredan više od dva miliona dolara, ima za cilj razvoj detaljne baze podataka i metodologije za mapiranje rečnog plastičnog otpada, koristeći veštačke barijere poput hidroelektrana i tehnologije daljinskog otkrivanja. Na taj način obezbeđuju se inovativna rešenja za merenje, praćenje i preusmeravanje akumulacija plastičnog otpada iz prirode na deponije.
<eng>AQPLA</eng> se fokusira na razvoj komparativnih metoda monitoring kojima se procenjuje veličina, zapremina i masa plutajućih akumulacija otpada. Projekat pruža dodatne alate za efikasnije upravljanje veštačkim vodoinženjerskim strukturama Iisektorom upravljanja vodama. Poseban značaj ima razvoj pristupačnih i održivih tehnologija za čišćenje reka koje koriste obnovljivu energiju rečnog toka, smanjujući troškove i povećavajući efikasnost uklanjanja otpada. Konzorcijum okuplja univerzitetske eksperte, istraživačke institucije, ministarstva, nevladine organizacije i javni sektor, što obezbeđuje raznovrsnost perspektiva i stručnosti. Vodeći partner projekta je neprofitno ekološko udruženje <eng>Plastic Cup Society</eng> iz Mađarske, a ostali partneri koji zajednički rade na rešavanju problema plastičnog otpada u Dunavskom region su timovi iz Austrije, Mađarske, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Rumunije, Slovenije, Slovačke i Srbije.
U okviru projekta, na Fakultetu tehničkih nauka 15. septembra je održana radionica „Da li je cirkularna ekonomija ključ za životnu sredinu bez plastike?“ na kojoj je učestvovalo 30 predstavnika iz sledećih institucija: Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Gradske uprave za zaštitu životne sredine Novi Sad, Gradske uprave Bečej, JVP Vode Vojvodine, kao i predstavnici nevladinog sektora, medija, akademske zajednice.
Učesnike su pozdravili prodekan za nauku i međunarodnu saradnju, prof. dr Milan Vidaković i direktor Departmana za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu, prof. dr Nemanja Stanisavljević.
O detaljima do sada urađenog i planovima u perspektivi, govorio je prof. dr Dejan Ubavin, dok je prof. dr Maja Petrović predstavila inovativnu metodu „<eng>World Café</eng>“ koja motiviše aktivno učešće svih partnera i u manje formalnoj atmosferi podstiče otvoreni dijalog i razmenu iskustava i ideja. U manjim grupama razgovaralo se o važnim temama cirkularne ekonomije u borbi protiv plastičnog otpada – od izazova sa kojima se susrećemo, inovacijama u dizajnu, ulozi medija, pojedinaca, donosioca odluka i industrije, do motivacije zajednice i poslovnog sektora.
Radionica je još jednom pokazala da saradnja nauke, privrede, javnogsektora na međunarodnom nivou doprinosi razvoju održivih rešenja za očuvanje životne sredine. Projekat traje do 2026. godine, a javnost će o svim postignućima biti redovno informisana.
