Forum za liderstvo u inženjeringu Zapadnog Balkana <eng>(WBELF)</eng> predstavlja platformu za diskusiju sa dvostrukim ciljem: unapređenje inženjerskih kurikuluma kako bi budući diplomci bili spremni za tržište rada u kojem dominira veštačka inteligencija i obezbeđivanje održivog razvoja kvalifikovanog inženjerskog kadra koji doprinosi akademiji, industriji i društvu. Okupljajući vodeće predstavnike akademske zajednice, industrije i vlade, Forum nudi prostor za rešavanje obrazovnih i poslovnih izazova u svetu koji se ubrzano menja pod uticajem automatizacije i razvoja veštačke inteligencije.
Forum su pokrenuli Globalni savet dekana inženjerskih fakulteta <eng>(GEDC)</eng> i Međunarodna federacija društava za inženjersko obrazovanje (IFEES), udruženja koja okupljaju rektore i dekane tehničkih univerziteta širom sveta.
Ove godine Forum je održan 31. oktobra i 1. novembra u Privrednoj komori Srbije i okupio je dekane 60 fakulteta sa Balkana. Na svečanom otvaranju prisutnima su se obratili Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u Vladi Republike Srbije, Kristofer Hil, ambasador SAD u Srbiji, prof. dr Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu, Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije, prof. Hans Hojer, potpredsednik <eng>GEDC</eng>, i prof. dr Zoran Cekić, potpredsednik i programski direktor Foruma.
Na prvom panelu razmatrani su ključni načini za jačanje saradnje između akademske zajednice i industrije, sa posebnim fokusom na prilagođavanje akademskih kurikuluma potrebama privrede, u kontekstu sve prisutnije primene veštačke inteligencije i brzog tehnološkog razvoja. Panelisti su bili prof. dr Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Boris Dumnić, dekan Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Vladimir Milosavljević, rukovodilac istraživanja i razvoja u kompaniji <eng>Continental Automotive Srbija</eng>, dr Vladimir Todorović, rukovodilac Centra za razvoj Naučno-tehnološkog parka Novi Sad, i Marko Đuković, direktor istraživanja u <eng>Schneider Electric</eng>-u.
„Termin ‘sinergija akademije i industrije’ često koristimo – to je ključno globalno pitanje koje uključuje pronalaženje najefikasnijih načina za jačanje i održavanje povezanosti između ovih sektora. Snažna veza s industrijom predstavlja temelj za kvalitetno inženjersko obrazovanje. Danas gotovo svaka kompanija koja primenjuje, proizvodi ili razvija moderne tehnologije poseduje istraživačko-razvojne centre koji prirodno sarađuju sa fakultetima i univerzitetima, pružajući podršku obrazovnim procesima, ali i aktivno doprinoseći naučnim istraživanjima. Na ovaj način doprinosimo zajedničkom razvoju nauke i industrijske prakse – suština prave sinergije,” istakao je prof. Dumnić tokom panela. Dodao je i da se promene u industriji odvijaju brzo, što zahteva brze reakcije i prilagođavanje obrazovnih programa.
„Pažljivo pratimo dešavanja u oblastima za koje obrazujemo kadrove kako bismo prilagođavali studijske programe i obezbedili potrebne kompetencije. Taj proces je posebno važan sa razvojem novih, interdisciplinarnih oblasti, poput biomedicinskog inženjeringa, inženjerske animacije ili mehatronike, koje su među najtraženijim zanimanjima danas, iako pre desetak godina nisu ni postojale,“ zaključio je prof. Dumnić.
