Međunarodna saradnja

Motivaciono pismo jeste forma kraćeg eseja, često ne dužeg od 700-800 reči. Najbolji način da se sastavi motivaciono pismo jeste da se njegov sadržaj razdeli na više smisaonih celina od kojih svaka odgovara jednom delu Vaše biografije. Najvažnije oblasti koje pismo treba da obuhvati jesu kandidatovo obrazovanje, prethodne stipendije i nagrade, radno iskustvo i akademski i poslovni ciljevi. Ostale kategorije koje mogu biti važne pri pisanju motivacionog pisma jesu volonterski rad, istraživački projekti i prezentacije, učešće na seminarima i konferencijama, pripadnost studentskim organizacijama, poznavanje jezika i ostale veštine. Na početku pisma je neophodno upoznati čitaoca sa temom. To se najčešće radi sa jednom ili dve rečenice u kojima se kandidat prvi put predstavlja i u kojima se naglašavaju one kategorije iz biografije koje su najbitnije za kandidata. U razradi pisma treba biti jasan i precizan. Svaku celinu motivacionog pisma treba početi sa rečenicom koja uvodi u temu. Te rečenice su uvod u pasus i sadrže tzv. ključne reči.

Svaka informacija u pismu mora biti svrsishodna. Drugim rečima, mora postojati razlog zašto kandidat obaveštava o nekom svom iskustvu ili budućim planovima. Ako kandidat napiše da je bio praktikant u banci onda u nastavku mora da napiše i zašto je to bitno, npr. radom u banci sam stekao iskustvo, radne navike i upoznao sam način funkcionisanja velikog preduzeća. Zatim, treba istaći svoje kvalitete, ali to mora biti argumentovano. Svaki kvalitet ili uspeh o kojem kandidat obaveštava čitaoce mora biti potkrepljen dokazima. Na kraju motivaciono pismo treba zaključiti rečenicom koja je sinteza svega napisanog i koja ponovo stavlja akcenat na najvažnije vrline kandidata. Takođe, bitno je obratiti pažnju na stil pisanja. Izbor reči je bitan jer treba naći balans između samopromocije i skromnosti. Pisac mora da pazi da izbegne preterivanja i klišee. Rečenice ne smeju biti preduge jer se time samo zbunjuje čitalac. Forma motivacionog pisma mora da bude jasna i smisaone celine jasno izdeljene. Ne treba zaboraviti ni tehničku stranu pisma, tj. pravopis, gramatika i punktuacija moraju biti pravilni.

U zavisnosti šta se traži od kandidata, neophodno je praviti razliku između pisma i eseja. Ako se na konkursu traži dostavljanje pisma onda se mora paziti na formu – pre uvoda obavezno je obraćanje čitaocu odgovarajućim izborom reči, npr. <eng>Dear Mr/Ms</eng>, i na kraju je potrebna odjava sa npr. <eng>Sincerely, Faithfully</eng> i slično. Ne sme se zaboraviti ni potpis kandidata. Ukoliko se na konkurs šalje esej onda ništa od ovog gorepomenutog nije potrebno.