Надоградња и развијање основних веза и односа између елемената, делова и целине на свим просторним нивоима од предмета до пејзажа, са посебним нагласком на повезаност архитектонског са урбаним склопом.

Стечена знања о морфологији, структури, функцији, конструкцији, материјализацији елемената, делова и целине, као и начин адекватног графичког изражавања путем техничког цртежа, примењују се у процесу архитектонског и урбанистичког пројектовања функционално једноставнијих склопова и простора. Усвојено знање представља основу за надоградњу у процесу образовања из области архитектонског пројектовања, урбанистичког планирања и дизајна ентеријера, а аналогија која се постиже путем повезивања елемената у простору има за циљ креативни и промишљени процес анализирања, уклапања, препознавања, разлагања, компоновања, осмишљавања и уочавања сложеног склопа као појединачне композиције, али и као целине која је део ширег контекста и у међуодносу са другим елементима, склоповима и просторима из окружења.

У оквиру овог предмета сагледавају се основни принципи композиције једноставнијих елемената у објектима, као примерима сложенијих склопова, али и објеката као примарних структура у ширем просторном окружењу. Осим тога, проучавају се и фактори који утичу на обликовање објеката, као и на стварање специфичних морфолошких и фунционалних типологија. Архитектонске грађевине сагледавају се и као елементи и као склопови урбаног простора, при чему се посебна пажња посвећује њиховој форми и структури, као и детаљима, односно вреднују се ефекти специфичног склопа према аспекту угодности приликом коришћења ентеријера и аспекту естетике, која је сагледива из спољашњег простора.

Предавања, вежбе, графички радови, консултације, писмени или усмени испит.