Основни циљеви овог предмета су: 1. Разумевање различитих теоријских поставки и друштвених догађања који су, у прошлом веку, довели до формирања садашњих архитектонских праваца; 2. Однос архитекте према свом делу и према култури уопште; 3. Утицај друштва и политике на архитектонску праксу 4. Дефинисање односа савремених научно-технолошких открића кроз процес материјализације архитектонског дела и кроз процес развијања програма, просторног концепта и функционалних аналогија.

Способност студента да анализира теоријске поставке и запажања друштвених појава у процесу стварања/пројектовања и способност да питања која се јављају у овом процесу посматра рационално, логично и кохерентно. Стицање знања о утицају открића из различитих природних и техничко-технолошких дисциплина на развој архитектонске теорије и праксе.

Архитектуре посматрана као амалгам развоја природних наука, технике, филозофије. Утицај информатичког друштва на архитектуру: нове потребе, нови начини живота, нове материјализације и задовољења тих потреба кроз технолошки развој. Да ли је будућност сачињена искључиво од кривих површи?- дилеме и изазови савременог тренутка.Од посебног значаја ће бити тема односа општих друштвених тенденција према личним ауторским тумачењима и критичкој пракси

Предавања, аудиторне вежбе, консултације, писмени испит.