Predstavnici Srbije osvojili su Zlatnu medalju na ovogodišnjem Praškom kvadrijenalu, najvažnijoj međunarodnoj manifestaciji scenskog dizajna i prostora, koje će svečano biti zatvoreno 28. juna. Nagradu „Gold Medal PQ 2015 for Provoking a Dialogue“ srpski umetnici potpomognuti kolegama iz celog regiona, zaslužili su zbog angažovanih postavki koje izazivaju umetnike i posetioce na dijalog.

„Srpski umetnici i srpski studenti posvećeni su svim srcem ideji da su umetnost i umetnički proces povezani sa društvenom, političkom i ekonomskom stvarnošću“, navodi se u saopštenju žirija, koji hvali saradnju tima studenata i afirmisanih umetnika.

„Reč je o dijalogu koji privlači posetioca i na njega deluje kako kroz vizelna i prostorna rešenja, tako i kroz vođenu diskusiju“, zaključio je međunarodni profesionalni žiri sastavljen od istaknutih pozorišnih umetnika, među kojima je bio i prof. dr Radivoje Dinulović, koji se bavi projektovanjem, istraživanjem i teorijom arhitektonskog i scenskog prostora.

Srbija ove godine nastupa u prostoru Kafkine kuće, u dve sekcije Nacionalnoj i Studentskoj, a u organizaciji Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu i Centra za scenski dizajn, arhitekturu i tehnologiju (SCen) Fakulteta tehničkih nauka i pod generalnim pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine i Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Komesari nacionalnog nastupa Srbije na PQ15 Ljiljana Mitrović Abramović, istoričarka umetnosti i direktor MPU i Slobodan Danko Selinkić, arhitekta i profesor FTN odabrali su sa ostalim članovima Programskog saveta: Branko Pavić vizuelni umetnik i scenograf, Tatjana Radišić, kostimografkinja, Marija Bujić, istoričarka umetnosti, Romana Bošković, arhitektica i scenska dizajnerka i Nemanja Ranković, glumac i reditelj, za temu politika, sa pod temom proces, obrazlažući odluku pozicijom i značajem politike u savremenom društvu, kao i relacijom koju politika uspostavlja sa umetnošću i kulturom danas i procesima koji se u tim odnosima stvaraju.

Mia David, arhitektica i scenografkinja, kustoskinja Nacionalne selekcije se odlučila za rad (Ne)Moć – Odgovor(nost) koji čini niz umetničkih/autorskih projekata, koji se nižu jedan za drugim, dan za danom, formirajući celinu kako na značenjskom tako i na tehničko-produkcijskom nivou. Odabrani umetnici imaju na raspolaganju prostor galerije u trajanju od jednog dana da realizuju umetničko delo. Proces realizacije sigurnosne kamere beleže, i u realnom vremenu prenose u susednoj prostoriji – arhivu, čime se stvaralački čin deprivatizuje i izmešta iz situacije „ateljea“ – ličnog, stvaralačkog prostora umetnika – u birokratizovani „javni“ prostor činovnika.
Upravo zato se nastup Srbije u Nacionalnoj selekciji Praškog kvadrijenala 2015. godine bavi politikom u njenom teorijskom i praktičnom značenju, kao i svim procesima koje ona donosi savremenom društvu.

Autori su i to sledećim redom: Siniša Ilić – Nerazumljiva prostorija (18.6.), Karkatag – Posle sigurnosti (19.6.), Diaprojektor (Ana Martina Bakić & Ivana Knez) – Prostor pregovora (20.6.), Vladimir Miladinović – Izvođenje arhiva (21.6.), Darinka Mihajlovic´ & Draško Adžic´ – Institucija (22.6.), Andrej Nosov sa Nikolom Malbašom i Jankom Dimitrijevićem – I bi reč. I ništa (23.6.), Andrija Pavlović & Tijana Đuričić – Zvučna odela (24.6.), Oliver Frljić – Izdajica (25.6.), Tomi Janežič & Katja Legin – 3.1 m2 (26.6.), Dalia Dukanac & Ivana Jelić – Beograd u sobi (27.06.), Arhiva (28.06.).

Kafkina kuća, u skladu s metaforama koje on kao i njegovo kapitalno delo „Proces“ (po kome čitav nastup Srbije nosi naziv) danas nose, namerno je odabrana kao prostor izlaganja, što dodatno usložnjava čitanje onoga što se prikazuje, izvodi, izlaže. Umetnici su izmešteni iz sopstvenih prostora u Kafkinu kuću, u javni prostor, gde su pred posmatračima, prolaznicima, publikom, ali i kamerama „obezbeđenja“, rade oslanjajući se jedni na druge. Uče jedni od drugih i kroz taj proces menjaju politike. Ispituju lične granice. Osnažuju jedni druge. Upoznaju se, grade uzajamno poverenje, prave zajednice. Prave umetnost koja nas se tiče. Menjaju svet koji nas se ne tiče. Preuzimaju odgovornost a ne moć.

Kustoski tim Studentske sekcije koji predvodi Tatjana Dadić Dinulović, teoretičarka scenskog dizajna; zatim Marko Lađušić, akademski vajar; Dobrivoje Milijanović, dizajner zvuka; Dejan Miljković, arhitekta; Vesna Mićović, fotografkinja; Janko Ljumović, pozorišni producent; Dragan Stojčevski, scenograf; Oliver Frljić, pozorišni reditelj; i Sanja Maljković, arhitektica i scenografkinja, odabrali su na osnovu drugostepenog konkursa 14 studenata. Čitav proces započet je istraživanjem ličnih pogleda na sopstveno mesto i ulogu u savremenom društvu kroz formu video auto-intervjua, a nastavljen kontekstualizacijom ličnih shvatanja teme nacionalnog nastupa u celini, kao i podteme studentske postavke.
Četrnaest odabranih studenata: Natalija Bogdanović, Pavle Dinulović, Katarina Đorić, Iva Ilić, Dejan Kostadinović , Anđelka Marković, Sofija Mitrović, Vladan Perić, Nikola Radosavljević, Aleksandra Rakić, Vladimir Savić, Milica Stojšić, Luna Šalamon i Tamara Tomanić su kroz višemesečne radionice i pod mentostvom Daniele Dimitrovske, Vladimira Ilića i Dušana Mamule došli do performativne instalacije kroz koju pričaju o formiranju identiteta – ličnih, grupnih i kolektivnih – nastalih pod uticajem političkih okolnosti.

Polazeći od iskustva sopstvenog odrastanja i života na turbulentnom području na kome političke prilike izrazito utiču na pojedinca, učesnici su u procesu rada razmenili svoje lične priče, ustanovivši da je zajednička ravan tih priča, naoko veoma različitih, neminovna uslovljenost svih nivoa i aspekata identiteta o kojima govore. Pronalazeći te zajedničke ravni, studenti su od grupe pojedinaca postali zajednica s uspostavljenim i (ili) prepoznatim zajedničkim vrednostima, ciljevima i idealima.

Proces pričanja priča potom postaje alat pomoću koga su studenti uvodili publiku u prostor svog uspostavljenog zajedničkog identiteta. Priče se pričaju u različitim formatima i medijima, pomoću ličnih predmeta – artefakata autentično vezanih za te priče. Više od sto artefakata planski je raspoređeno u manjoj prostoriji paviljona.

Duh ove prostorije naveo je autore rada da ga prepoznaju i koriste kao fundus artefakata u kome se ovi čuvaju dok ne dođe vreme da njihova priča bude ispričana. Veća prostorija je pozornica na kojoj odsustvo priča, koje tek treba da se dogode, označava prazan prostor, odnosno scenski markeri koji taj prostor artikulišu. Na pozornici, u prostoru izvođenja, pričanjem priča studenti svoj grupni identitet delili su svakodnevno sa publikom u stvaralačkom procesu koji teži uspostavljanju barem privremenog, kolektivnog identiteta svih učesnika jednog umetničkog događaja.

Nacionalna selekcija smeštena je na trećem, a studentska na drugom spratu Kafkine kuće. Svaki dan razgovor sa umetnicima održava se u 17 časova, a za sat kasnije zakazana je i interakcija umetnika i studenata sa naše dve postavke.
Glavna nagrada Kvadrijenala „Zlatna Triga 2015“ za najbolju izložbu dodeljena je timu iz Estonije koji se predstavio postavkom „Unifed Estonia“. U pitanju je već nagrađivana postavka, hvaljena zbog inovativnog pristupa u osmišljavanju i izvođenju performansa, kao i impresivne realizacije. Za nagradu su bile nominovane i postavke timova iz Letonije i Finske.

Trinaesto Praško kvadrijenale, koje okuplja 1000 umetnika iz 78 zemalja, otvoreno je 17. juna na Starom trgu u centru Praga.
Pod okriljem teme „Zajednički prostor: Muzika-Vreme-Politika“, tokom 11 dana, od 18. do 28. juna, posetioci mogu da vide radove iz 78 zemalja i to po prvi put u istoriji Kvadrijenala (osnovanog 1967.) u samom istorijskom gnezdu koji obrazuje trougao od Starog trga, Narodnog pozorišta i Karlovog mosta.