PROSTORI HETEROTOPIJE U ARHITEKTURI

  • Mirjana Ivanović
Ključne reči: arhitektura, utopija, Mišel Fuko, heterotopija, drugosti, indetitet

Apstrakt

Pitanje o prirodi fenomena promen­ljivosti prostora, najčešće se za razumevanje koriste pro­mišljanja o pojmu heterotopije u eseju „Drugi prostori“ čuvenog Mišel Fukoa, koji se smatra značajnim za tuma­čenje strukturno - prostornih pojmova u arhitekturi. U od­nosu na prirodnu interaktivnost sa nekim mestom, razli­kuju se prostori heterotopije, utopijski prostori i ostala mesta. Rad prdstavlja definisanje nekoliko kriterijuma za prepoznavanje heterotopija, koje je definisao Mišel Fuko, a podrazumeva postojanost drugih prosotra ili tako zvane „drugosti“, kao neizostavan deo arhitektonske oblasti.

Reference

[1] Teyssot, G.: Heterotopias and the History of Spaces, u: M. Hays (ed.), Architecture Theory since. London: MIT Press, 1968, str. 298-310.
[2] Soja, E.: Thirdspace: Jorneys to Los Angeles and other real-and-imagine place. Blackwell Publisher, 2000, str. 53 - 60.
[3] Bogdanović, Bogdan.: Ogledi iz simbologije grada, Beograd: Gradina, 1976, str. 70.
[4] Korenčić, K.: Utopija, Rev. za sociologiju, Zagreb, Vol XXI, 1990, No 4, str. 599 - 601.
[5] Prakash, G.: Imaging the Modern City, dostupno na:
https://assets.press.princeton.edu/chapters/i9334.pdf.
[6] Fuko, M.: Hrestomatija (1926 - 1984 - 2004), Vojvođanska sociološka asocijacija, Novi Sad, 2005, str. 29 - 36.
[7] Cuthbert, A.R.: Urban Design: Requiem for an Era-Review and Critique of the Last 50 Years. Urban Design International 12, 2007, str. 177 - 223.
Objavljeno
2021-01-24